На 2100 година старом бронзаном аретфакту исписан је текст који може указати на порекло загонетног древног баскијског језика, којим се говорило пре доласка индоевропских језика. Овај језик је и данас жив и у употреби.
Древна бронзана шака може бити најстарији и најдужи пример васконског писма, племена Васкони. У ову породицу језика спада и баскијски језик.
Како лингвисти кажу, право је “чудо” да се баскијски језик и данас користи. Баскијским језиком говори нешто мање од милион људи који живи у Баскији, између границе Француске и Шпаније.
Овај језик је један од последњих живих потомака палеоевропске језичке породице, а којим се говорило пре доласка индоевропских језика.
Са доласком индоевропског језика, многи домородачки језици су истребљени, али је баскијски језик некако преживео и он нема “живих” рођака.
Васконским језиком, говорили су Васкони, предримски народ који је живео у западним Пиринејима, првенствено у садашњој Навари, као и у деловима шпанских региона Ла Риоха и Арагона.
Баскијски језик на бронзаном артефакту
Археолози су 2021. године на археолошком налазишту Ирулегу, у северном шпанском региону Наваре, око 8 km од данашње Памплоне, открили бронзани артефакт у облику шаке са мистериозним натписом.
Поред остатака средњовековног замка, пронашли су утврђење са остацима 2.000 година старог насеља, из гвозденог доба. У насељу из гвозденог доба пронађена је и бронзана шака.
На бронзаном артефакту исписано је било 40 чудних симбола, распоређени у четири реда.
Детаљна лингвистичка анализа показала је да писмо представља графички подсистем палеохиспанског језика, а који има корене у савременом баскијском језику. Оно што је битно јесте да је то први пример васконске епиграфике.
Текст исписан на овом артефакту, који је пронађен на улазу у кућну зграду, тумачи се као апотропејски, знак за молитву на срећу, пише у чланку објављеном у часопису Antiquity.
Овај језик је један најзагонетнијих, јер је још увек жив и њиме се говори након толико миленијума.
Извор: Све о археологији
